• tak1.jpeg
  • tak2.jpeg
  • tak3.jpeg
  • tak4.jpeg
  • tak5.jpeg
  • tak6.jpeg
  • tak7.jpeg
  • tak8.jpeg
  • tak9.jpeg
  • tak10.jpeg
  • tak11.jpeg
  • tak12.jpeg
  • tak13.jpeg
  • tak14.jpeg
  • tak15.jpeg
  • tak16.jpeg
  • tak17.jpeg
  • tak18.jpeg
  • tak19.jpeg
  • tak20.jpeg

У срцу града између оних који нису заборављени и оних који су вечно упамћени (Милутин Миланковић)  налази се наша школа.

Ово је прича о њој и њеном настанку и развитку. Те давне 1957. све је почело избором локације од стране Народног одбора града Београда. Летописац  каже да је школа основана на месту некадашњег логора „Франц Јозеф“. У нашем дворишту прво је сазидана зграда, па онда основана школа за разлику од дотадашње праксе да се прво оснује школа па онда за њу зида зграда. То су биле године када је на информисању и образовању почела да ради и главна медијска кућа РТС и када је основан и  Дечји хор „Колибри“ чије се песме  изводе деценијама и у школским учионицама. Тада су почеле и познате музичке манифестације које памтимо по Ђорђу Марјановићу и „Звиждуку у 8“.

Наша школа „Ослободиоци Београда“ је 1 од 18 школа  на територији општине Палилула .Смештена је  у оквиру Хаџипоповца, меснe заједницe насталe крајем 19. века у оквиру коje се налазе и  гробље ослободилаца Београда и Јеврејско гробље.

Наша школа се налази у близини насеља познатог под називом Професорска колонија, а која је јединствена културно-историјска целина са којом се Општина Палилула и Град Београд као ретко који град у Европи може поносити. То је градска четврт коју су између 1926. и 1929. године основали, у њој живели и стварали, више од четрдесет професора Београдског универзитета.

Један од најпознатијих становника Професорске колоније био је Милутин Миланковић, кога НАСА убраја у десетак дивова науке о Земљи; топоними на небеским телима носе његово име, а једна од будућих експедиција на Марс зваће се по њему.

Настава је почела већ 1960. године иако зграда није у потпуности била готова.

Већину првих наставника школа је добила од школа „Старина Новак“ и „Браћа Стругар“ од којих је добила и децу. Првих дана је настава одржавана у просторијама школе „Ђуро Стругар“, док зграда „Ослободилаца Београда“ није завршена.

У тим првим годинама радило се на бољој организацији наставе, набављању наставних средстава, васпитном раду запуштене деце...У том циљу се формира и комисија за социјална и васпитна питања која је пружала помоћ деци са здравственим и социјалним проблемима..... Сваком годином је ситуација у организовању рада школе била све боља и стабилнија.

У првим годинама су још осниване културно уметничке секције, као и ђачка задруга, Савез пионира (који је организовао приредбе али се бринуо и о одржавању дворишта), подмладак Црвеног крста, као и организација „Горани“ која је радила на пошумљавању голети на Звездари...

Још у првим годинама постојања школа покреће и школски лист „Реч младих“, а та традиција се са прекидима одржала и до данас.

Тих првих година школа имала је преко 900 ученика.

И данас имамо велики број секција које су баш интересанте, а и успешне...и кроз дружење и забаву толико смо добри да освајамо и награде...

- Овде су се многе генерације описмениле, стекле опште образовна знања, развијале своје креативне способности, такмичили се на свим нивоима, проналазили најбоље другове, али и себе у будућој професији. Сетимо се само имена која су заблистала у сфери уметности и спорта: Слободана Живојиновића, Ане и Ирене Симонути,  сестaрa Ковач, Драгане Косјерине, Милоша Влалукина, Слободана Павелкића....

Кључ успеха наше школе је – сарадња и континуирани тимски рад свих чланова колектива, ученика и родитеља – на свим нивоима, подстицање сензибилитета за поштовање различитости, оснаживање самопоуздања и самосталности ученика.

- Овом приликом сетићемо се свих директора који су својим трудом и залагањем упркос тешкоћама и често тешким временима се борили да се школа развија и напредује:  Добрица Обрадовић, Бранислав Стојановић, Радоје Бркић, Милоња Чукић, Борислав Станојловић, Недељка Јовановић, Софија Николајевић, Бранка Бечановић и данашњи директор Радица Каровић. Поред  директора школом је управљао и Школски одбор (од 1960-1965) који је након 1992. поново успостављен , а у међувремену је био основан Савет школе.)

Угледу школе, као једном од најважнијих циљева развојног плана, у највећој мери доприносе бројни успеси на свим нивоима такмичења  из различитих предмета, успеси на конкурсима младих талената у области драмског стваралаштва, музике и плеса. Ученици наше школе били су ангажовани и у раду Регионалног центра за таленте и Истраживачке станице Петница.

Велики број ученика учествује и остварује запажене резултате на такмичењу из математике „Мислиша“. Ученици се укључују у уређивање школског сајта, активни су ученичким клубовима и организацијама путем којих износе ставове и дају предлоге значајне за живот и рад школе.

Сваке године учествујемо у различитим хуманитарним акцијама – прикупљање средстава за децу без родитељског старања, оболелу децу, продаја Уницефових честитки, помоћ Краљеву – акција “Мало, али од срца“. Показали смо се и као добри домаћини деци из Мађарске у оквиру манифестације Радост Европе, као што смо успешни у вишегодишњем учествовању у акцији Мала матура – велико срце.

Кључ успеха наше школе је – сарадња и континуирани тимски рад свих чланова колектива, ученика и родитеља – на свим нивоима, подстицање сензибилитета за поштовање различитости, оснаживање самопоуздања и самосталности ученика.)

Наша школа расте и развија се као и сам град, прати његов дух и напредак. Истовремено нас подсећа на оне које не смемо заборавити и на оне који ће заувек остати запамћени да као светли путокази из прошлости усмеравају нас младе ка будућности.